Klađenje na strelce: Prvi, poslednji i bilo koji strelac

Poslednji put ažurirano 06/09/2026 od strane Kladomat

Klađenje na strelce spada među najpopularnije fudbalske opklade usmerene na učinak pojedinačnog igrača. Umesto prognoze konačnog rezultata, broja golova ili pobednika, igrač bira fudbalera za koga očekuje da će postići pogodak. Na prvi pogled pravilo deluje jednostavno, ali razlike između prvog, poslednjeg i bilo kog strelca mogu biti važne, posebno kada se dogode autogol, izmena, ulazak sa klupe ili utakmica bez pogodaka.

Zbog toga nije dovoljno samo pronaći napadača u dobroj formi. Pre uplate tiketa treba razumeti šta tačno izabrano tržište znači i kako konkretna kladionica obračunava opkladu. Pravila mogu da se razlikuju, naročito kada je reč o igraču koji ne nastupi, golovima u produžecima, autogolovima ili poništenim pogocima.

U ovom vodiču objašnjeno je kako funkcioniše klađenje na strelce, koje su najčešće vrste ovih opklada, šta se dešava u posebnim situacijama i koje podatke vredi proveriti pre donošenja odluke.

Šta je klađenje na strelce?

Klađenje na strelce znači da se prognozira da li će određeni fudbaler postići gol ili u kom trenutku redosleda pogodaka će to učiniti. Kladionica za svakog ponuđenog igrača određuje kvotu, a ona uglavnom zavisi od procenjene verovatnoće da taj fudbaler postigne pogodak.

Napadač koji redovno igra svih 90 minuta i izvodi penale obično će imati nižu kvotu od rezerviste ili veznog igrača koji retko dolazi u završnicu. Niža kvota ne znači da je pogodak siguran, već da ga tržište smatra verovatnijim.

Najčešće opcije su:

• Prvi strelac – izabrani igrač mora da postigne prvi važeći gol na utakmici.
• Poslednji strelac – izabrani igrač mora da postigne poslednji važeći pogodak.
• Bilo koji strelac – dovoljno je da igrač postigne najmanje jedan gol tokom perioda koji kladionica računa.
• Igrač daje 2+ gola – fudbaler mora da postigne najmanje dva važeća pogotka.
• Igrač daje gol u prvom ili drugom poluvremenu – pogodak mora pasti u navedenom delu meča.

Upravo zato izraz klađenje na strelce obuhvata više različitih tržišta, a ne samo prognozu da će neki igrač postići gol.

Prvi, poslednji i bilo koji strelac – u čemu je razlika?

Razlika je u tome koji pogodak izabrani fudbaler mora da postigne. Kod opklade na bilo kog strelca redosled nije važan, dok kod prvog i poslednjeg strelca jeste.

Vrsta opklade	Šta mora da se dogodi	Primer
Prvi strelac	Igrač postiže prvi važeći gol	Petrović daje gol za 1:0
Poslednji strelac	Igrač postiže poslednji važeći gol	Petrović pogađa za konačnih 2:1
Bilo koji strelac	Igrač postiže najmanje jedan gol	Petrović postiže gol bez obzira na redosled
2+ gola igrača	Igrač postiže najmanje dva gola	Petrović pogađa dva puta

Pretpostavimo da utakmica završi 3:1, a Marko postigne drugi gol na meču. Opklada „Marko – bilo koji strelac“ bila bi dobitna jer je postigao pogodak. Opklada na prvog strelca ne bi prošla, a na poslednjeg bi zavisila od toga ko je postigao četvrti, odnosno poslednji gol.

Ova razlika je važna i za kvote. Prvi ili poslednji strelac obično je teže pogoditi nego igrača koji će dati gol u bilo kom trenutku, pa se i ponuđene kvote često razlikuju.

Kako se obračunava opklada na prvog strelca?

Kod prvog strelca cilj je pogoditi fudbalera koji će postići prvi priznati pogodak. Ako izabrani igrač postigne gol za 1:0, opklada je u pravilu dobitna, pod uslovom da je pogodak zvanično priznat i da su ispunjena pravila konkretnog tržišta.

Komplikacije nastaju kada prvi pogodak bude autogol. Mnoge kladionice autogol ne pripisuju igraču u standardnim tržištima strelaca, pa za obračun prvog strelca mogu posmatrati naredni regularni pogodak. Međutim, ovo nije pravilo koje treba pretpostaviti za svaku kladionicu. Uslove konkretnog priređivača treba proveriti pre uplate.

Važna je i situacija sa rezervnim igračima. Ako fudbaler nije bio na terenu kada je prvi gol postignut, pojedine kladionice mogu takvu opkladu poništiti, dok druga tržišta mogu imati drugačija pravila. Zbog toga je kod prvog strelca korisno proveriti početne postave neposredno pre utakmice.

Kako funkcioniše poslednji strelac?

Kod poslednjeg strelca nije važno ko otvara rezultat, već ko postiže poslednji priznati pogodak na meču. To znači da opklada može izgledati dobitno gotovo do poslednjeg minuta, a zatim pasti zbog još jednog gola.

Primer: Jovanović postiže pogodak u 70. minutu za 2:0. Ako se utakmica tako završi, on je poslednji strelac. Ako protivnik u 88. minutu smanji na 2:1, poslednji strelac postaje igrač protivničkog tima.

Ovo tržište zato nosi dodatnu neizvesnost. Kod prvog strelca ishod je poznat čim padne prvi relevantan pogodak, dok se kod poslednjeg često mora čekati kraj meča.

Ako se kao poslednji pogodak pojavi autogol, način obračuna opet zavisi od pravila kladionice. Često se autogol isključuje iz standardnog tržišta strelaca, ali igrač ne bi trebalo da računa na to bez provere uslova.

Šta znači bilo koji strelac?

Opklada na bilo kog strelca, često označena i engleskim izrazom „anytime goalscorer“, traži samo da izabrani fudbaler postigne najmanje jedan priznati gol u obračunskom periodu.

Redosled pogodaka nije bitan. Igrač može dati prvi, drugi ili poslednji gol. Ako postigne najmanje jedan važeći pogodak, uslov je ispunjen.

Zbog jednostavnijeg uslova ovo je često najlakši oblik klađenja na strelce za razumevanje. Ipak, treba proveriti:

• da li igrač mora da bude starter;
• šta se dešava ako uopšte ne nastupi;
• da li se računaju produžeci;
• kako se tretiraju autogolovi;
• da li tržište važi samo za regularnih 90 minuta.

Ove stavke mogu direktno promeniti način na koji će tiket biti obračunat.

Da li se gol iz penala računa za strelca?

Ako igrač izvede penal tokom regularne igre i postigne priznat gol, taj pogodak se u standardnim tržištima strelaca uglavnom računa kao njegov gol. Zato je informacija o tome ko izvodi jedanaesterce važna pri analizi.

Međutim, treba razlikovati penal dosuđen tokom utakmice od penal-serije nakon produžetaka. Standardna fudbalska tržišta često se obračunavaju na osnovu 90 minuta sa sudijskom nadoknadom, dok se produžeci i penal-serija ne računaju osim ako ponuda izričito navodi drugačije.

Zato formulacija tržišta ima veću težinu od pretpostavke igrača. Ako piše „90 minuta“, pogodak u 105. minutu ne treba automatski računati kao važeći za tiket na strelca.

Da li se autogol računa?

Autogol je jedna od najčešćih nedoumica kod klađenja na strelce. U standardnim opkladama na konkretnog strelca autogol se uglavnom ne pripisuje fudbaleru kao regularan pogodak za to tržište.

Ako defanzivac skrene loptu u sopstvenu mrežu i zvanična statistika događaj registruje kao autogol, napadaču koji je prethodno šutirao obično se ne pripisuje gol. To je važno čak i ako je njegov pokušaj direktno doveo do pogotka.

Kod prvog i poslednjeg strelca situacija može biti dodatno specifična, jer kladionica mora odrediti da li će autogol jednostavno preskočiti i tražiti prvog ili poslednjeg regularnog strelca. Zbog razlika u pravilima, konačna potvrda uvek treba da bude pravilnik kladionice kod koje je tiket uplaćen.

Šta ako izabrani igrač ne nastupi ili uđe sa klupe?

Ovo je verovatno najvažnija stavka koju treba proveriti pre opklade. Nisu sva tržišta obračunata na isti način.

Ako igrač uopšte ne nastupi, kladionica može poništiti opkladu i obračunati je kvotom 1.00. Međutim, ako uđe sa klupe, opklada na bilo kog strelca može ostati aktivna, zavisno od pravila tržišta.

Situacija kod prvog strelca može biti drugačija. Ako je prvi gol već postignut pre nego što izabrani rezervista uđe u igru, logično je da više ne može postati prvi strelac. Upravo zato pojedine kladionice imaju posebne odredbe za takve slučajeve.

Pre uplate vredi proveriti tri stvari:

1. Početni sastav – da li igrač počinje utakmicu.
2. Očekivanu minutažu – koliko dugo bi realno mogao biti na terenu.
3. Pravila tržišta – šta se događa sa tiketom ako ostane na klupi ili uđe kasnije.

Šta se dešava ako utakmica završi 0:0?

Ako nema nijednog pogotka, nijedan fudbaler nije strelac. Zato standardna opklada da će određeni igrač postići gol ne može biti dobitna.

Kod tržišta prvog ili poslednjeg strelca kladionica može imati posebnu opciju „bez gola“ ili „nema strelca“. Ako takva opcija postoji, ona predstavlja zaseban izbor. Ako nije ponuđena, način obračuna treba proveriti u pravilniku.

Ovo je još jedan razlog zašto kvota sama po sebi nije dovoljna informacija. Dve naizgled iste opklade kod različitih priređivača mogu imati različite uslove obračuna.

Kako analizirati klađenje na strelce?

Broj golova iz poslednjih nekoliko utakmica je koristan, ali sam po sebi nije dovoljno dobar kriterijum. Fudbaler može imati niz pogodaka iz malog broja šansi ili, obrnuto, biti bez gola uprkos velikom broju kvalitetnih prilika.

Bolja analiza uzima u obzir širi kontekst:

• Minutažu – igrač koji redovno provodi 80–90 minuta na terenu ima više vremena za pogodak.
• Poziciju i ulogu – centralni napadač obično dolazi u više završnica od defanzivnog veziste.
• Penale i prekide – izvođači penala i direktnih slobodnih udaraca imaju dodatne prilike.
• Broj šuteva – učestalost pokušaja govori više od samog broja prethodnih golova.
• Kvalitet protivnika – odbrana rivala, stil igre i očekivani tok meča utiču na broj prilika.
• Početni sastav – dobra analiza nema mnogo vrednosti ako fudbaler ostane na klupi.

Važno je izbegavati zaključak da je igrač „dužan da postigne gol“ samo zato što nekoliko utakmica nije bio strelac. Prethodni promašaji sami po sebi ne povećavaju verovatnoću sledećeg pogotka.

Kvote i potencijalni dobitak

Kvota predstavlja procenu tržišta uz uračunatu marginu kladionice. Ako je kvota na igrača da postigne gol 2.50, ulog od 1.000 RSD daje potencijalnu bruto isplatu od 2.500 RSD ako je opklada dobitna.

Ipak, viša kvota nije automatski bolja opklada. Ona najčešće znači da kladionica procenjuje događaj kao manje verovatan.

Kod klađenja na strelce korisno je porediti verovatnoću sa ponuđenom kvotom, a ne birati igrača samo zato što potencijalni dobitak izgleda privlačno. Ni statistika ni analiza ne mogu garantovati pogodak, jer jedna utakmica uključuje mnogo slučajnih i nepredvidivih događaja.

Najčešće greške kod klađenja na strelce

Najviše problema nastaje kada se izbor pravi na osnovu imena igrača, a ne uslova utakmice.

Česte greške su klađenje na poznatog napadača bez provere sastava, ignorisanje minutaže, pretpostavka da se produžeci računaju, nerazumevanje autogola i jurcanje za velikim kvotama.

Još jedna greška je povećavanje uloga nakon nekoliko promašenih tiketa u pokušaju da se prethodni gubitak odmah nadoknadi. Ishodi prethodnih opklada ne garantuju rezultat sledeće. Ulog bi zato trebalo unapred ograničiti na iznos koji ne utiče na lične finansije, a klađenje posmatrati kao oblik zabave, ne kao način sigurne zarade.

Zaključak

Klađenje na strelce omogućava da fokus sa konačnog rezultata utakmice pređe na učinak konkretnog fudbalera. Najčešće opcije su prvi strelac, poslednji strelac i igrač koji postiže gol u bilo kom trenutku, a svaka ima drugačiji uslov za dobitak.

Najvažnije je razumeti šta tačno piše u ponudi. Autogolovi, igrači koji ne nastupe, rezervisti, produžeci i utakmice bez pogodaka mogu biti obračunati prema posebnim pravilima. Zbog toga pre uplate treba proveriti pravilnik izabrane kladionice, a ne oslanjati se na pretpostavke iz prethodnog iskustva.

Za samu analizu korisniji su minutaža, pozicija, izvođenje penala, broj šuteva, kvalitet protivnika i očekivani sastav nego jednostavno gledanje ko je postigao gol u prethodnom kolu. Klađenje na strelce može biti zanimljiv dodatak fudbalskom tiketu, ali nijedan statistički podatak ne uklanja rizik niti garantuje ishod.